Za porodilje ne važe ista prava kao za druge zaposlene

Za­po­sle­na že­na ko­je je go­di­nu da­na ra­di­la po ugo­vo­ru o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, a po­tom go­di­nu bi­la na po­ro­dilj­skom od­su­stvu, po ak­tu­el­nom Za­ko­nu o ra­du ne­ma pra­vo na do­bi­ja­nje ugo­vo­ra o ra­du na neo­d­re­đe­no vri­je­me iako ima dvi­je go­di­ne sta­ža.

U or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je se ba­ve za­šti­tom pra­va že­na i ro­di­te­lja sma­tra­ju da je takvo rje­še­nje ne­pri­hva­tlji­vo za dr­ža­vu ko­ja go­di­na­ma ima pro­blem sa pri­rod­nim pri­ra­šta­jem, a prav­nim pro­pi­si­ma ne ohra­bru­je žene da se ostva­re i kao maj­ke.

U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja na­vo­de da je pro­du­že­nje ra­da na od­re­đe­no vri­je­me za vri­je­me ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko, od­no­sno ro­di­telj­sko od­su­stvo, pro­is­te­klo iz pra­va na po­seb­nu za­šti­tu že­na, ko­je je ga­ran­to­va­no  Usta­vom, Za­ko­nom o ra­du i me­đu­na­rod­nim pro­pi­si­ma.

“To zna­či da pro­du­že­nje ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me na­kon is­te­ka ro­ka od 24 mje­se­ca ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko, od­no­sno ro­di­telj­sko od­su­stvo ne mo­že bi­ti osnov za tran­sfor­ma­ci­ju ugo­vo­ra o ra­du sa od­re­đe­nog na neo­d­re­đe­no vri­je­me”, ka­žu u Mi­ni­star­stvu.

Di­rek­tor Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić ka­že za Dan da je že­na bi­la u rad­nom od­no­su iako je bi­la od­sut­na i ne­ja­sno je za­što ne bi do­bi­la stal­ni po­sao.

“Od­red­be Za­ko­na o ra­du ne pri­mje­nju­ju se jed­na­ko na sve gra­đa­ne, od­no­sno ono što va­ži za osta­le ne va­ži za trud­ni­ce. Sma­tram da je u pi­ta­nju još jed­na u ni­zu dis­kri­mi­ni­šu­ćih od­re­da­ba. Da li će se te od­red­be na isti na­čin pri­mje­nji­va­ti i ako ne­ko od­su­stvo ko­ri­sti zbog bo­le­sti? To će de­fi­ni­tiv­no bi­ti pred­met raz­ma­tra­nja Ko­mi­te­ta Uje­di­nje­nih na­ci­ja za za­bra­nu dis­kri­mi­na­ci­je že­na, ko­jem će­mo usko­ro pod­ni­je­ti iz­vje­štaj, ali i evrop­skih in­sti­tu­ci­ja ko­je vr­še mo­ni­to­ring sta­nja u Cr­noj Go­ri”, ka­že Ra­i­če­vi­ć.

Ona na­vo­di da če­sto pri­go­va­ra­ju že­na­ma da ne­će da ra­đa­ju i ta­ko do­pri­ne­su dru­štve­nom pro­gre­su, a s dru­ge stra­ne dr­ža­va či­ni sve da ih u to­me obes­hra­bri.

Prema njenim riječima, rad­na pra­va že­na na­ru­ša­va­ju na sva­kom ko­ra­ku, ka­ko po­slo­dav­ci, ta­ko i dr­ža­va ko­ja ne sa­mo da im ne prida­je va­žnost, već ih i di­rekt­no na­ru­ša­va do­no­še­njem ta­kvih pro­pi­sa ko­ji im ugro­ža­va­ju mo­guć­nost da za­snu­ju stal­ni rad­ni od­nos i bar do­ne­kle ostva­re eko­nom­sku ne­za­vi­snost.

“Ovo je ujed­no i ne­mar pre­ma eko­nom­skom pro­spe­ri­te­tu dru­štva, jer se ta­ko ne­što ne mo­že oče­ki­va­ti u ze­mlji ko­ja ne bri­ne o po­lo­vi­ni svo­je po­pu­la­ci­je”, tvrdi Ra­i­če­vi­ć.

Ko­or­di­na­tor prav­nog sa­vje­to­va­li­šta u Udru­že­nju Ro­di­te­lji Mi­li­ca Ka­do­vić ka­že da ta­kvo rješenje obes­pra­vlju­je že­nu, jer u 21. vi­je­ku mo­ra da iza­be­re da li da se ostva­ri kao maj­ka ili kao po­slov­na i fi­nan­sij­ski ne­za­vi­sna že­na.

“Kao i do­sa­da­šnja rje­še­nja i ovo rje­še­nje ne­ga­tiv­no uti­če na ma­te­rin­stvo i na­ta­li­tet. Me­đu­tim, do­kle god dr­ža­va sma­tra da no­vi gra­đa­ni ni­su do­bro­do­šli bi­će ta­ko”, po­ru­ču­je Ka­do­vić.

Ona smatra da se tumačenje Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja vjerovatno zasniva na borbi protiv zlo­u­po­tre­ba trud­nič­kog i po­ro­dilj­skog bo­lo­va­nja,  ali za­bo­ra­vlja­ju da je po­sli­je sva­kog trud­nič­kog i po­ro­dilj­skog bo­lo­va­nja Cr­na Go­ra bo­ga­ti­ja za još naj­ma­nje jed­nog gra­đa­ni­na.

“Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li on­da po­sto­ji zlo­u­po­tre­ba i da li su dr­ža­vi pre­ve­li­ki tr­o­ško­vi ko­je ima oko trud­ni­ce i po­ro­di­lje? Mi mi­sli­mo da ni­je”, dodala je ona.

U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja po­ja­šnja­va­ju da je čla­nom 111. Za­ko­na o ra­du pred­vi­đe­no da je ro­di­telj­sko od­su­stvo pra­vo jed­nog od ro­di­te­lja da ko­ri­sti od­su­stvo sa ra­da zbog nje­ge i sta­ra­nja o dje­te­tu, ko­je mo­že tra­ja­ti do 365 da­na od da­na ro­đe­nja dje­te­ta.

Ro­di­telj mo­že da ot­poč­ne da ra­di i pri­je is­te­ka od­su­stva, ali ne pri­je ne­go što pro­tek­ne 45 da­na od da­na ro­đe­nja dje­te­ta. Ako je­dan od ro­di­te­lja pre­ki­ne ko­ri­šće­nje ro­di­telj­skog od­su­stva, dru­gi ima pra­vo da ko­ri­sti ne­is­ko­ri­šće­ni dio od­su­stva. Maj­ka dje­te­ta ne mo­že pre­ki­nu­ti ko­ri­šće­nje po­ro­dilj­skog od­su­stva pri­je ne­go što pro­tek­ne 45 da­na od da­na ro­đe­nja dje­te­ta. Ta­ko­đe, za­ko­nom je pro­pi­sa­no da za­po­sle­na že­na mo­že da ot­poč­ne po­ro­dilj­sko od­su­stvo 45 da­na, a oba­ve­zno 28 da­na pri­je po­ro­đa­ja. Čla­nom 108 Za­ko­na o ra­du pred­vi­đe­no da po­slo­da­vac ne mo­že od­bi­ti da za­klju­či ugo­vor o ra­du sa trud­nom že­nom, ni­ti joj mo­že ot­ka­za­ti ugo­vor o ra­du zbog trud­no­će ili ako ko­ri­sti po­ro­dilj­sko od­su­stvo.

Istim čla­nom je pro­pi­sa­no da za vri­je­me od­su­stva sa ra­da zbog nje­ge dje­te­ta i ko­ri­šće­nja ro­di­telj­skog od­su­stva po­slo­da­vac ne mo­že za­po­sle­nom da ot­ka­že ugo­vor o ra­du. Uko­li­ko za­po­sle­noj že­ni ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me is­ti­če u pe­ri­o­du ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko od­su­stvo, on­da se rok za ko­ji je ugo­vo­rom o ra­du za­sno­va­la rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me pro­du­ža­va do is­te­ka ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko od­su­stvo. Na osno­vu na­ve­de­nih od­re­da­ba za­ko­na, za­po­sle­noj že­ni ko­joj ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me is­ti­če u pe­ri­o­du ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko, od­no­sno ro­di­telj­sko od­su­stvo, rok za ko­ji je ugo­vo­rom o ra­du za­sno­va­la rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me pro­du­ža­va se do is­te­ka ko­ri­šće­nja pra­va na ro­di­telj­sko od­su­stvo, ko­je tra­je 365 da­na od da­na ro­đe­nja dje­te­ta, od­no­sno dok di­je­te na­pu­ni go­di­nu da­na ži­vo­ta.

U Upra­vi za in­spek­cij­ske po­slo­ve ta­ko­đe nu­de slič­no ob­ja­šnje­nje i is­ti­ču da na­ve­de­ni član 108. Za­ko­na o ra­du ima za­štit­ni ka­rak­ter pri­li­kom ostva­ri­va­nja ma­te­rin­stva za za­po­sle­nu že­nu.

“U tom  slu­ča­ju ne­ma za­kon­skog ni dru­gog osno­va da se tran­sfor­mi­še ugo­vor o ra­du sa od­re­đe­nog na neo­d­re­đe­no vri­je­me za­po­sle­noj že­ni ko­ja je ra­di­la go­di­nu da­na po ugo­vo­ru na od­re­đe­no a po­tom go­di­nu da­na bi­la na po­ro­dilj­skom od­su­stvu. Da­kle, či­nje­ni­ca što 24 mje­se­ca is­ti­če u to­ku tra­ja­nja po­ro­dilj­skog od­su­stva ne mo­že bi­ti od uti­ca­ja na tran­sfor­ma­ci­ju rad­nog od­no­sa sa od­re­đe­nog na neo­d­re­đe­no vri­je­me, sa­gla­sno čla­nu 26 Za­ko­na o ra­du ko­jim je ta­kva oba­ve­za pro­pi­sa­na”, naveli su iz Uprave.

Izvor: Dan