Home » Featured » Zaposlene mame, kontrolišite svoj stres

Zaposlene mame, kontrolišite svoj stres

zaposlenamama

PIŠE: Branka Vasilev, psihološkinja

Mama koja pored brige o djeci  i domaćinstvu još i zarađuje i  gradi karijeru, pod velikim je pritiskom, jer se od nje očekuje da istovremeno bude posvećena i majčinstvu i karijeri.  Nedostatak slobodnog vremena, suviše obaveza na poslu i kod kuće, osjećaj krivice jer ne stiže da se posveti porodici onako kako bi željela, hroničan umor, loši međuljudski odnosi, konflikti, rivalitet među kolegama, samo su od nekih od problema sa kojima se suočava.

Ako ste jedna od ovih mama, onda vam je jasno da je stres sastavni dio života i da ga ne možete  u potpunosti eliminisati, ali možete naučiti da upravljate stresom i da ga na neki način držite pod kontrolom. Evo par savjeta koji vam mogu pomoći da se lakše nosite sa stresnom svakodnevicom.

Odredite glavni uzrok stresa i nezadovoljstva. Da li se loša komunikacija sa partnerom odražava na nedostatak koncentracije na poslu ili loši odnosi sa kolegama dovode do toga da se istresate na partnera? Važno je da budete svjesni uzroka vašeg stresa, da znate šta je to što ga generiše. Tek tada ćete moći da se na adekvatan način suočavate sa njim. Stanite na trenutak i razmislite šta je to što vam smeta i što treba da izbjegavate, kao  i šta je to za šta treba da izdvojite vrijeme, što vas ispunjava i puni vam baterije.

Radite na prevenciji. Morate biti dobre i sebi i drugima. Ako ste dobre samo drugima, a zanemarujete svoje potrebe, preskačete odmor i aktivnosti u kojima doživljavate zadovoljstvo, onda nećete dugo ostati dobre ni drugima. Doći ćete do faze izgaranja kada se javlja apatija, gubitak životnih interesovanja i volje da se bilo šta preduzme. Može da dođe do pada imuniteta i niza zdravstvenih problema. Tada će vaši lični resursi za borbu sa stresom biti iscrpljeni,  te će vam biti potrebna stručna pomoć. Mnogo je pametnije raditi na prevenciji, odnosno brinuti za sebe i svoje potrebe da do faze izgaranja ne bi ni došlo. Univerzalna šema za suočavanje sa stresom ne postoji, ali ono što vi sami svakoga dana možete  da uradite za sebe je da vodite uredan život.  Kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno odmora i sna doprinose vašem zdravlju i čine vas otpornijim na stres.  Što ste zdraviji i u boljoj formi, to se vaše tijelo bolje bori sa stresom. Ples, joga, pilates, trčanje, vožnja bicikla, šetnja, doprinose boljem raspoloženju i pomažu da se opuste um i tijelo, a dovoljno sna omogućava odmor i oporavak od stresnih događaja.

Ako ne planirate vrijeme za sebe i svoje potrebe, nećete ga ni imati. Dokle god pomahnitalo jurite obavljajući jednu aktivnost za drugom, zadovoljavajući potrebe drugih, trudeći se da sve stignete i svima udovoljite, zapostavljajući sopstvene potrebe, ne možete očekivati da vam bude bolje. Jednostavno morate da nađete vremena i za sebe, a to ćete uspjeti ukoliko stvorite naviku da planirate vreme za sebe. Da planirate, a ne samo da želite. Kao što planirate šta ćete kuvati za ručak, isto tako treba da planirate vrijeme koje ćete posvetiti sebi, bilo da se radi o vašem hobiju, zdravlju, odlasku kod frizera, čitanju knjige, kafi sa drugaricom…  Ako kažete: “Vidjećemo se na kafi kad nađemo vremena“, može se desiti da nikad ne nađete vremena.  Zbog toga ne prepuštajte stvari slučaju,  već planirajte. Često stvari ne idu onako kako smo mi planirali i tu mnoge mame griješe, jer odustanu kod prve prepreke. Na primjer, mama planira odlazak kod stomatologa i dijete baš tog utorka dobije temperaturu,  pa ona odloži za naredni utorak, ali tada drugo dijete dobije temperaturu. Onda mama odustane od  popravke zuba, govoreći: “Eto, ne mogu da stignem, šta mi vrijedi što planiram, kad si mama ne možeš da brineš za svoje zube”, umjesto da bude uporna i odloži odlazak kod stomatologa za naredni period kada i drugo dijete ozdravi ili da sa djecom ode kod stomatologa, ukoliko ne uspije da organizuje čuvanje djece.

Njegujte partnerski idnos. Ne zaboravite da srećna djeca rastu u srećnim brakovima. Ako želite da budete srećnija mama,  počnite od partnerskog odnosa. To je nešto što daje boju svemu ostalom u vašem životu. Odvojte svakog dana pola sata, sat vremena isključivo samo za vas dvoje,  pa makar to značilo da se morate odreći gledanja tv serije, četovanja na netu… Ne zaboravite da ste prije svega žena,  pa tek onda mama,  i ako želite da suprug prestane da vas oslovljava sa mama, ako priželjkujete više pažnje, bliskosti, nježnosti sa njegove strane, ako ste gladni romantike,  onda morate da mu se predstavljate kao žensko, a ne samo kao mama, domaćica i dadilja. On će se ponašati onako kako vas vidi i doživljava.  Neke žene se trude da poštede supruga loših vijesti i problema u vezi sa djecom,  razmišljajući: “Dosta je njemu problema na poslu, ne moram i ja da ga opterećujem.“ Te žene se ponašaju kao da je suprug jedno od djece koje one treba da zaštite. Takva vrsta odnosa vodi ka tome da vas suprug zapostavi i shvati kao nekog ko će sve prihvatiti, razumjeti, riješiti. Ne zaboravite da  je on drugi roditelj i vaš partner i tako treba i da ga tretirate. Dijelite sa suprugom obaveze, brige, nedoumice, probleme.  Zajedno ste jači. Kvalitetan partnerski odnos čini vas otpornijim na stres.

Odbacite stav “Mogu ja to sve sama”. Taj stav doprinosi stvaranju tenzije i sve većeg stresa, a proizilazi iz vaše potrebe da se dokazujete drugima. Po tradicionalnim shvatanjima, uz ulogu mame ide uloga žrtve. Očekuje se da mama bude požrtvovana, tiha, smjerna, uvijek tu za druge, da sve podnese, stigne i istrpi, a ako to ne uspijeva ili se buni protiv toga, onda nije dobra majka. Otuda valjda i ta potreba mama da dokazuju kako sve mogu same. Kada imate malu djecu jasno je da su vam potrebne druge osobe koje će ih pričuvati kako biste vi bar na kratko uspjele da se posvetite sebi i svojim potrebama. Od njihove dobre volje i spremnosti da vam pomognu zavisi koliko ćete vremena uspjeti da odvojite za sebe. Što veću socijalnu podršku (suprug, roditelji, svekrva,  sestra,  kuma, drugarica, komšinica…)  imate, biće vam lakše da se organizujete, a samim tim ćete osjećati manji pritisak. Manje stresa za mamu znači  manje stresa i za djecu, jer raspoloženje mame utiče i na djecu.

Smanjite broj obaveza.  Rasteretite se svega onoga što nije na listi prioriteta, kako ne biste trošili vrijeme na ono što vam je manje bitno. Kada ste preambiciozni, kada imate nerealna očekivanja i idete preko svojih mogućnosti, samo povećavate stres i narušavate svoje zdravlje. Džaba vam dobri rezultati na poslu, ako je vaše zdravlje ili zdravlje vaše djece zbog toga narušeno.

Naučite da postavite granice, da kažete “ ne”. U redu je da ponekad odbijete druge, da nešto ne možete, ne umeijte ili jednostavno ne želite da obavite za njih ili umjesto njih, bilo da se radi o kolegama, prijateljima ili familiji. Ne treba da zbog toga imate osjećaj krivice. Niste dužni da se uvijek i u svakoj prilici pravdate i objašnjavate svoje razloge. Čuvajte sebe i svoju energiju za one aktivnosti koje su vam  zaista važne, a oslobodite se onih koje nisu nužne, a predstavljaju vam opterećenje.

Priključite se grupi za podršku mamama. Razmjenjivanje iskustava sa drugim mamama i njihova podrška pomažu da se lakše nosite sa stresnom svakodnevicom. Drugačije ćete gledati na probleme sa kojima se suočavate kada čujete da ih imaju i druge mame. Vi same sebi možete mnogo da pomognete i olakšate, samo vam ponekad nedostaje ideja, podsticaj, a to je ono što možete dobiti u ovim grupama.

Prihvatite svoje granice Ukoliko se osjećate premoreno, bezvoljno, depresivno, da ste počeli da pucate po šavovima, ukoliko vam se čini da stres narušava vaše fizičko i mentalno zdravlje, nije sramota da to i kažete otvoreno i zatražite pomoć supruga, porodice, psihologa. Bilo da vam je samo  potrebna pomoć druge osobe u brizi oko djece, bilo da trenutno niste u stanju da brinete o njima jer se suočavate sa teškim i bolnim promjenama u svom životu, traženje pomoći nikako nije znak slabosti, već razboritosti i odgovornosti. To ne znači da vi niste dorasli zadatku, već da trenutno prolazite kroz težak period, te niste u mogućnosti da ovu vrstu obaveze i odgovornosti preuzmete na sebe.

Izvor: Centar za mame

Share This Post

Google1Yahoo

Leave a Reply

Your email address will not be published.